Odakle početi??? Čitavu epizodu sam bila pod stresom, jednostavno mi skače pritisak i diže mi se kosa na glavi na ovakve događaje i osobe, pogotovo što je to sve vrlo realno i često u životu.
Bitno da je Sule bila zvezda epizode, hah, još jedan u nizu uspeh za nju!
Moram da priznam da sam počela da joj se divim, žena 'ladno detetu koje je naterala i po ko zna koji put iznova upropastila svaku šansu za normalan život kaže kako je kriva za sve što joj se dešava, kako je Cengiz ljubav jedina zbog nje otišao i još nastavlja da primenjuje njegove vaspitne metode.
Svakom narednom epizodom ona učini nešto novo što mene izvede iz takta da pomislim kako gore ne može, ali ovaj put je samu sebe prevazišla.
Tokom cele epizode sam se nervirala, ali taj momenat, taj trenutak spoznaje njenog blistavog i zdravog uma kada joj to saopštava (i to u trenutku kad joj mala prilazi kao podrška, iako od nje samo govnjivu motku zaslužuje) je u meni izazvao smeh. Bukvalno sam počela da se smejem od nerviranja.
I šta su hteli da postignu sa onom scenom kad zaustavlja auto i onom beskućniku pruža hleb, ili šta već??? Meni se tom scenom još više zgadila, ako je uopšte moguće više od ovoga.
Zapravo kad god pokušavaju iz nje nešto dobro da izvuku samo prouzrokuju kontraefekat, jer su tom scenom ponovo pokazali prototip onih najgorih ljudi koji će tako nekom strancu učiniti nešto dobro, a najrođenijem zagorčati život do krajnjih granica. I još ga blagosilja, a ovamo ženu koja joj je pružila utočište, koja joj je pozajmila pare, brinula o detetu proziva pred policijom, onako bez imalo srama izgovara najodvratnije reči i to onako bezobrazno i drsko, da ne kažem histerično.
Pa, ona da je normalna kako nije, toj bi Zeynep ljubila tlo po kome gazi i preklinjala je na kolenima da nastavi da brine o njenom detetu, jer je očito da miljama bolji život maloj ume da pruži, a ne da joj radi ovo što joj radi, a ovamo beskućniku pruža hleb zato što je izvukao od mafijaša kojima se posle sama vratila.
Fuj, fuj, fuj!!!
Da ne govorim o scenama sa Cengizom, žena je ili bolesna, ili retardirana, ali čovek joj je jasno stavio do znanja prvi put u bolnici, drugi put u bolnici, treći put u bolnici da ne želi više nikad da je vidi. Posle joj je dvaput to isto ponovio preko telefona, i ona nastavlja da ga zivka, da ga moli da joj se vrati, da moli Boga da joj se vrati.
A, poseban mi je odnos nje i onog mafijoze, zaboravih mu sad ime. Ne znam koja mi je scena jadnija. Jedine njene scene koje su mi prijale su bile dok je plakala zbog njega, pa čak ni tad nisam uspela do kraja da uživam, jer je me opet izvela iz takta sa svojom sebičnošću i samoživošću. Ženo, sama si sebi izabrala takav put, to ti nije bilo dovoljno, nego si morala i dete da uvlačiš i sad opet samo na sebe misliš.
Uz sve to, dobijamo i novu love story, mašala, ta žena neverovatno kako što više uništava drugima živote, to bolje njoj sve ide. Stvarno ne razumem zašto smo bili dužni sve vreme da gledamo kako se onaj zaljubljuje u Sule, još će na kraju Sule da se lepo uda za njega, mala da ide sa njima u kompletu, a Zeynep u zatvor i svima happy end.
E, tu sam verovatno najviše popizdela.
Da, sad kad sam završila sa Sule, da se osvrnem na ostale, pošto su zaista svi večeras bili u drugom planu kako bi njeno veličanstvo ponovo dominiralo u punom zanosu.
Više ni ne komentarišem što Cansu gledamo kao da je sporedni lik, aj na to sam se navikla, ali večeras je čak i Gamze imala svega scenu i po koliko nije mogla da dođe do izražaja od Sule. Najbolje da lepo prvo promene naziv serije, mislim da bi
Sulin put bio primereniji ovoj tematici koja se obrađuje, ili je dovoljno
Sule. A, po svoj prilici bi bio red i da Goncino ime stavo na prvom mestu u špici, nema smisla, lik joj je odavno vodeći, a večeras je bio najdominantniji od kad je serija počela, ja mislim.
Kakva Cansu, kakva Zeynep, kakve majke, to samo služi tek tako, da serija zainteresuje ljude, ali Sule je ovde glavni lik.
Da, gde sam stala? Ah, da, kod ostalih sporednih likova.
Pa, ovako, moram da priznam da mi je falilo više Gonuline borbe, ne mogu da verujem da ovo kažem, ali izražajnija mi je bila Cahide. Gonul sve previše mirno prihvata, Sule je blati tamo pred svima, ona joj samo kaže da spasi dete, rođeno dete joj je u zatvoru, ona čeka da dođe na red da je obiđe, Turna mora pola sata uz sav rizik da se onaj monstrum ne probudi da je moli da je odvede...
Ne znam, ili sam bila previše uzrujana pa mi se samo učinilo. I pola toga nisam razumela, recimo onaj Turnin razgovor sa psihologom skoro ništa nisam skontala, pa onaj razgovor Sinana i Alija, pa onaj razgovor Zeynep i Cahide.
Zato, kao što rekoh, jedino dobro i vredno epizode su ova dva gifa iz prethodnog posta. Stvarno imaju predobru hemiju, tu pričaju o najmanje mogućoj ljubavnoj temi, a neko ko ne razume jezik bi komotno po pogledima mogao da pomisli kako se spremaju da naskoče jedno na drugo.
Ili ja to tako vidim, ali nema ni veze.
Uglavnom, totalno sam se ohladila od Zeynep i Alija, onaj njihov razgovor mi je bio skroz mlak, a čak mi ni scene sa Duru nisu išle na živce, kako bi pre. I počeo je ovaj Ali da me nervira, brate mili čovek jedino što radi to je što smiraju naizmenično Zeynep, Duru i Cahide.
Nego, jel' sam ja dobro shvatila, Gamzina beba je bila skroz zdrava? Kako sad to?
I da, definitivno najpotresnija scena u epizodi scena u kojoj odvode Turnu od Zeynep, po drugi put. Kako je mala zavrištala, ja krenula da plačem sa njom.
Mada sam plakala i kod razgovora sa Gonul preko telefona.
I one scene sa Cansu u zatvoru, kad gleda u mesec, meni se srce kidalo.
A, kad je ona udarila, odmah sam se setila Ezela, tj. Omerovih scena u zatvoru.
A, najbolja scena je poslednja, iako možda ništa neće promeniti, definitivno je bar malo okrenulo pretešku epizodu i dalo neku nadu. Zeynepin pogled.
Svidele su mi se i scene Sinana i Turne, neverovatno kako Serhat ima bolju hemiju i sa Beren, nego Can.
Ne, ali stvarno je lepo gledao, tu se prvi put videla njegova nežna strana. Baš bih volela da ispričaju i njegovu priču, ali avaj, kako idu dešavanja, pre će ovaj novi Sulin boyfriend da dobije svojih pet minuta od Sinana.
Igor Sokolovski
